Donijet je Zakonik Danila I, gospodara Crne Gore i Brda, kasnije poznat kao Danilov zakonik. Zakonik je garantovao ženi pravo da slobodno bira muža. Čl. 68 Danilovog zakonika obavezuje mjesnog sveštenika da „na tri dana prije vjenčanja ispitati da li je ona đevojka koja mladoženju uzeti misli sa mladoženjom zadovoljna“. Danilov zakonik propisuje kazne za otmicu žena, ali se to ne odnosi na „prividne“ otmice. „Ako bi đevojka dobre volje bez znanja roditelja svoje pošla za momkom, to im se onda ne može ništa, jer i je sama ljubav vezala“, kaže se u čl. 70 Danilovog zakonika. Zakonik dopušta „rastavu“. Tako se u čl.75 navodi: „Ako bi bila mrzost i zao život među ženom i mužem i muž ne bi htio s njome živiti, to se onda mogu samo razstaviti ali ne razspustiti i onda je muž dužan ženu izdržavati, ali da se on ne može ženiti, niti ona udavati“. Međutim, čl. 76. propisuje da: „Ako li bi ova žena s mužom razstavljena nepristojno se vladala i prkos svojemu mužu činila, onda joj muž obustavlja izdržavanje i svaku pomoć, a ona neka živi kako zna“. Ukoliko bi muž uhvatio svoju ženu „u bludnosti“ bilo mu je dopušteno „da može i jedno i drugo ubiti“ (čl. 72). Smrtna kazna je slijedila i ako bi „žena kojim gođ načinom svojemu mužu o glavi radila“ (čl. 73), ali ova kazna nije mogla biti izvršena „iz puške, jer je puška i strijeljanje za onoga pušku nosi i puškom se brani“. Pravo na imovinu žena je mogla imati samo kao udovica ili ako ostane sama „na živcu“, tj. neudata i bez braće. Tako se u čl. 51 kaže da kada se uda djevojka „nema ničegova dijela, osim prćije“, ali ako djevojka nema braće onda nasleđuje „imuće svoga oca“ (čl. 55). Prema čl. 52, udovica „dok se ne uda, ako nema đece“ uživala je muževu imovinu. Isti članom je bila propisana i nadoknada koju je udovica dobijala u slučaju da se ponovo uda.